„Не куните се кумирима нити својим очевима.“
Од Абдуррахмана ибн Семуре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
„Не куните се кумирима нити својим очевима.“
«لَا تَحْلِفُوا بِالطَّوَاغِي، وَلَا بِآبَائِكُمْ».
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забрањује нам да се заклињемо кумирима. То су кипови које су многобошци обожавали поред Аллаха. Они су разлог њихове заблуде и неверства. Осим тога, Посланик нам забрањује да се заклињемо очевима. То је био арапски обичај у џахилијјету (предисламском периоду) чиме су исказивали понос и престиж.
Дозвољено је заклињати се само Узвишеним Аллахом, Његовим именима и својствима.
Забрањено је заклињати се кумирима, очевима, владарима и томе слично. Све је то неисправно.
Заклињати се неким мимо Аллаха је мали ширк у основи. Но, може да буде и велики када неко велича некога мимо Аллаха као што се Аллах велича.
Сахиху Муслим.
Више... (8)
نزهة المتقين.
مجموعة من الباحثين (2/ 1166).
شرح رياض الصالحين.
لابن عثيمين (6/ 451).
سبل السلام.
لمحمد الصنعاني (2/ 545).
المنهاج شرح صحيح مسلم.
للنووي (11/ 108).