Енциклопедија Посланикових хадиса

"Прво за шта ће људи бити питани на Судњем дану односи се на крв.“

„Зар вас Аллах помаже и опскрбљује осим због ваших слабих?“

„У Рају постоје врата која се зову Ер-Рејјан. Кроз та врата ће на Будућем свету улазити они који су много постели, а нико други неће моћи да уђе осим њих. Биће речено: ‘Где су постачи?’ Тада ће они устати и само ће они кроз та врата ући. Када уђу, врата ће се затворити, и нико више неће моћи кроз њих да уђе.“

„Ко се закуне и у својој заклетви каже: ‘Тако ми Лата и Уззаа!’ – нека каже: ‘Ла илахе иллаллах’! (Нема Бога осим Аллаха!), а ко своме другу каже: Дођи да се коцкамо! – нека подели милостињу!“

‘Коме Аллах жели добро, подучи га вери. Ја сам само онај који дели, а Аллах је Тај Који даје. Овај ће уммет увек бити на истини, неће му наштетити нико ко му се буде противио све док не наступи Аллахова одредба.’“

„Пожурите са сахраном, јер ако је покојник добар, водите га ка добру, а ако није, ослобађате се зла са својих вратова.“

„Чувајте се осамљивања са женама које вам нису ближа родбина!“ Један енсарија упита: „А мужев брат?“ „Мужев брат је смрт.“

да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“