Енциклопедија Посланикових хадиса

се преноси да је његова мајка, кћерка Ревахе, затражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Он је оклевао и одложио испуњење њеног захтева на годину дана, а затим је одлучио да удовољи њеној молби. Тада је рекла: „Нећу бити задовољна док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Отац ме је узео за руку, а ја сам тада био дечак, и отишао до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и рекао: „О Аллахов Посланиче, мајка овог дечака, кћерка Рувахе, жели да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао је: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Посланик је тада упитао: „Јеси ли свима њима даровао као овоме?“ Рекао је: „Не.“ Посланик је рекао: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим: „Зовни неког другог да ти сведочи.“

„Најблажу казну међу становницима Џехеннема имаће онај ко ће носити две сандале са два каиша од ватре. Његов мозак ће врити од њих као што врело кључа. Он ће мислити да нико нема тежу казну од њега, а заправо ће његова казна бити најблажа.“

'Халал је јасан и харам је јасан, а између тога су сумњиве ствари које многи не знају. Ко се сачува сумњивих ствари, тај је сачувао своју веру и част, а ко се упусти у то, упашће у оно што је забрањено - баш као у случају пастира који чува стадо око забрањене земље. Лако се може десити да му стадо умакне и почне да пасе у забрањеном. Сваки владар има своју забрањену зону, а Аллахова забрањена зона јесу Његове забране, харами. У телу има један комад меса који кад је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело. Тај орган је срце.”

"Верници у својој међусобној љубави, милости и саосећању су попут једног тела; када се један орган разболи, са њим се солидарише остатак тела, кроз несаницу и температуру.“

"Онај који се придржава Аллахових граница и онај који их нарушава су попут људи који плове једном лађом. Једни се налазе на палуби, а други у доњем делу лађе. Они који су се налазили у доњем делу лађе, када би осетили жеђ, одлазили би до оних на палуби и од њих тражили воду. Па су једном рекли: ‘Када бисмо ми себи у нашем делу направили отвор, да не узнемиравамо ове који су изнад нас.’ Ако би их пустили да учине оно што намеравају, сви би били упропаштени, а да их узму за руку (и посаветују), спасили би и њих и себе!“