Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко почини преступ који заслужује прописану фиксну казну, па му се казна изврши на овом свету, Аллах је праведнији од тога да Свог роба двоструко кажњава, и на овом и на оном свету. А ко почини преступ, па га Аллах сакрије и опрости, Аллах је племенитији од тога да се враћа на нешто што је већ опростио.“

„Заиста је ваш Господар стидан и племенит, стиди се да Својем робу врати руке празне када их подигне према Њему (у молби).“

„Најбољи зикр је: 'Нема божанства осим Аллаха,' а најбоља дова је: 'Хвала Аллаху.'“

„Аллахов Посланиче, Умму Са'д је преселила. Која је садака најбоља?“ „Вода“, одговори Посланик. Са'д је потом ископао бунар, те је казао: „Ово је за Умму Са'д.“

„Један од највећих видова џихада јесте рећи истину пред неправедним владаром.“

„Посланик, алејхисселам, видео је човека који је клањао сам иза сафа (реда), па му је наредио да понови свој намаз.“

„Оно што у великим количинама опија, забрањено је и у малим количинама.“

да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“