Енциклопедија Посланикових хадиса

„Четири особине: ко их има, тај је лицемер, а ако се једна од њих нађе у њему, тај има део лицемерја све док је не остави: ко кад говори лаже, ко кад обећа не испуни, ко кад се свађа буде груб, и ко кад склопи уговор буде непоуздан.“

„Мунафик (лицемер) је попут сметене (изгубљене и залутале) овце, која се двоуми између два стада: сада се приклони и приђе једном, а сада другом.”

„Код кога се нађу следеће четири особине тај је прави лицемер, а код кога се нађе нека од ових особина онда тај има особине лицемера, и такав ће остати све док не остави ту особину: када му се нешто повери он изневери, када говори лаже, када обећа не испуни, и када се расправља бестидно се расправља.“

"Нема тежег намаза лицемерима од сабаха и јације, а кад би знали шта је у њима, долазили би да обаве та два намаза, па макар пузећи. Одлучио сам да наредим некоме да успостави намаз, а да ја одем до кућа људи који не присуствују намазу (у џамији), па да им спалим куће.“