Енциклопедија Посланикових хадиса

„Био сам на путовању са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па сам му се приближио а ми и даље путујемо, па сам му рекао: ‘Аллахов Посланиче, обавести ме о делу које ће ме увести у Џеннет (Рај) и удаљити од Ватре.‘ Он рече: ‘Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Узвишени Аллах учини лаком: обожавај Аллаха и не сматрај Му ништа равним, клањај намаз, дели зекат, пости рамазан и ходочасти Кабу.’ Потом рече: ‘Хоћеш ли да те упутим на врата добра? Пост је штит, садака (милостиња) брише грехе као што вода гаси ватру, и човеков намаз (молитва) у дубини ноћи.’ Затим је проучио ајет: ‘Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део оног што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.’ Након тога рече: ‘Хоћеш ли да те обавестим о основи сваке ствари, њеном стубу и њеном врхунцу?’ Рекох, хоћу Аллахов Посланиче. Рече: ‘Основа вере је Ислам, њен стуб је намаз, а врхунац Ислама је борба на Аллаховом путу.‘ Затим рече: ‘Хоћеш ли да те обавестим шта је темељ свега тога?’ Рекох: ‘Хоћу Аллахов Посланиче.’ Он руком узе за свој језик и рече: ‘Чувај ово.’ ‘Аллахов Посланиче, зар ћемо бити питани за оно што будемо говорили.’, упитах. Он рече: ‘Мајка те изгубила Му'азе, а зар ће нешто друго у Пакао стровалити људе на њихова лица до оно што су починили њихови језици?’“

"јевреји су они на које је Узвишени Аллах срдит, а хришћани су у заблуди.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казао свом стрицу: „Реци: ‘нема истинског бога мимо Аллаха’, речи са којима ћу се заузимати за тебе на Судњем дану.” Стриц му рече: „Да ми неће племе Курејш приговарати говорећи: ‘На то га је само жалост навела’, обрадовао бих те са њима.” Узвишени је поводом тога објавио: ,,Ти, заиста, не можеш дати Упуту коме би ти волео, јер Аллах упућује кога Он хоће, и Он најбоље зна оне који ће Упуту следити.” (Ел-Касас, 56.)

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"