Енциклопедија Посланикових хадиса

"Писао сам све што сам чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и желео то научити напамет, па су ми Курејшије то забрањивале говорећи: ‘Ти пишеш све што чујеш од Аллаховог Посланика, а он је човек који некада говори и у срџби.’ Након тога, суздржао сам се од писања. Касније сам то споменуо Посланику на шта ми је казао: ‘Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“

"Бијах у делегацији племена Бени Амир која је ишла Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Рекли смо му: ‘Ти си наш господар!’, а он каза: ‘Господар је Узвишени Аллах.’ Рекосмо: ‘Ти си највреднији и најмоћнији међу нама.’ Он рече: ‘Реците како сте казали или делимично од тога, али нека вас не заводи ђаво.’“

„Сви ће из мога уммета ући у Џеннет (Рај) осим оних који то одбију.” Асхаби рекоше: „Аллахов посланиче, а ко ће то одбити?” „Онај ко ми буде покоран ући ће у Џеннет, а онај ко ми буде непокоран, такав је одбио”, одговори им он.

„Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спуштена је објава када је имао четрдесет година. У Мекки је, након тога, боравио тринаест година, па му је наређено да се одсели у Медину. Након пресељења, у Медини је остао десет година, а након тога је умро.”

„Дато ми је пет својстава која нису била пре мене дата никоме: потпомогнут сам страхом који непријатељи осећају на даљини једномесечног путовања; цела површина Земље учињена ми је местом за обављање намаза и средством за чишћење и где год којег човека из мог уммета достигне наступање било којег намаског времена, нека ту и клања (обави намаз); дозвољен ми је ратни плен; дато ми је право заузимања (шефа'ат); сваки веровесник био је послат само свом народу, док сам ја послат целоме човечанству.“

"Тако ми Онога у Чијој Руци је моја душа, нема ниједног јевреја ни хришћанина овог уммета који за мене чује, а не поверује у оно са чиме сам дошао - а да неће бити становник Пакла.“

"Тако ми Онога у Чијој руци је моја душа, ускоро ће се међу вама спустити син Марије као праведан владар. Сломиће крст, убиће свињу и укинуће џизју. Тада ће иметка бити у изобиљу тако да га нико неће хтети прихватити као садаку (милостињу).“

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"