Енциклопедија Посланикових хадиса

„Аллахов Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је послао злато у кожној врећици Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена, које још није било очишћено од прашине. Посланик је поделио то злато четворици људи: Ујејни ибн Бедру, Акри' ибн Хабису, Зејду ел-Хајлу, и четвртом, који је био или Алкама или Амир ибн Туфејл. Тада је један од његових сапутника рекао: ‘Ми смо били достојнији овога него ови.’ Овај коментар је дошао до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’ Затим је устао један човек упалих очију, истакнутих јагодица, избоченог чела, густе браде, обријане главе и подигнутог огртача, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, му је одговорио: ‘Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?’ Потом се човек окренуо и отишао, а Халид ибнул-Валид је рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је одговорио: ‘Не, можда клања.’ Халид је рекао: ‘Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је рекао: ‘Нисам наређен да испитујем срца људи нити да им отварам утробе.’ Потом је погледао за њим док је одлазио и рекао: ‘Из потомства овог човека ће изаћи људи који ће учити Аллахову Књигу, али она неће прелазити њихова грла. Излазиће из вере као што стрела излази из лука.’ Мислим да је додао: ‘Ако их достигнем, убићу их као што су били убијен Семуд.’“