Енциклопедија Посланикових хадиса

"Када се Ебу-Талибу приближила смрт, посетио га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и нашао код њега Ебу Џехла и Абдуллаха бин Еби Умејје бин Мугиру. Тада му се обратио речима: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'’ Ебу Џехл и Абдуллах бин Ебу Умејје рекоше: ‘Зар би напустио веру Абдул-Мутталибову?!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао му је ове речи и понављао их, а и они су исто чинили, све док Ебу Талиб није рекао да остаје у вери Абдул-Мутталибовој, одбивши изговорити: ‘Ла илахе иллаллах!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Тако ми Аллаха, молићу Га да ти опрости све док ми то не забрани! ’Потом је објављен ајет: ‘Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!" (Ет-Тевбе, 113.) У поводу случаја с Ебу Талибом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, такође је објављено: ‘Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш да упутиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.’“( Ел-Касас, 56.)

„Нека никога од вас не спречи страх од људи да каже истину када је види или сазна за њу.“

„Сваког дана човек је дужан да дели милостињу за сваки зглоб свог тела:да праведно суди између двоје људи је милостиња, да помогне човеку да узјаше јахалицу или да му помогне да на њу натовари терет је милостиња, лепа реч је милостиња, сваки корак према џамији убраја се у милостињу, а уклањање с пута онога што смета пролазницима такође је милостиња.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао људима хутбу на дан освојења Мекке, па им је казао: "Људи, Аллах је од вас одстранио паганску охолост и хвалисање прецима. Људи се могу поделити у две скупине: добри и побожни људи који код Аллаха вреде и с друге стране, непокорни и несрећни људи који код Аллаха немају вредности. Сви људи потичу од Адама, а он је створен од земље. Узвишени је казао: ‘О људи, Ми смо вас од мушкарца и жене створили и племенима и народима вас учинили да бисте се упознали. Најугледнији од вас код Аллаха је онај који Га се највише боји; Аллах је, заиста, Онај Који све и у потпуности зна.’“ [Ел-Хуџурат, 13.]

"Онај који се придржава Аллахових граница и онај који их нарушава су попут људи који плове једном лађом. Једни се налазе на палуби, а други у доњем делу лађе. Они који су се налазили у доњем делу лађе, када би осетили жеђ, одлазили би до оних на палуби и од њих тражили воду. Па су једном рекли: ‘Када бисмо ми себи у нашем делу направили отвор, да не узнемиравамо ове који су изнад нас.’ Ако би их пустили да учине оно што намеравају, сви би били упропаштени, а да их узму за руку (и посаветују), спасили би и њих и себе!“

"Преносите и доставите од мене, па макар и један ајет, и нема сметње да приповедате од Исраелићана, а ко на мене намерно слаже, нека себи припреми место у Ватри.“

"Присвајаће се туђе ствари у будућности (од стране владара) и биће ствари које ћете осуђивати.“ "Аллахов Посланиче, шта нам наређујеш?“, упиташе асхаби. "Извршавајте обавезу коју имате и тражите од Аллаха право које вам припада“, одговори им Посланик.

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"