Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када се роб разболи или путује биће му уписано као да је радио оно што је чинио док је био здрав и код куће.“

"Сви сте ви пастири, и сваки пастир биће одговоран за своје стадо. Владар је пастир и одговоран је за своје стадо, човек је пастир својој породици и одговоран је за своје стадо, жена је пастирица у кући свога мужа и одговорна је за своје стадо, и слуга је пастир иметку свога господара и одговоран је за своје стадо. Сви сте ви, дакле, пастири и сви сте одговорни за своје стадо.“

"Дали смо присегу Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ћемо слушати и бити покорни у потешкоћи и олакшању, у лагодности и невољи, чак и ако стање буде науштрб нас, да се нећемо борити против наших надређених, те да ћемо говорити истину где год се налазили и да се нећемо бојати ничијег прекора ради Аллаха.“

„Сваког дана човек је дужан поделити садаку, за сваки зглоб свога тела: да праведно пресудиш између двојице је садака, помоћи човеку да узјаше јахалицу, односно помоћи му да на њу натовари терет је садака, лепа реч је садака, сваки корак према џамији убраја се у садаку, и уклањање с пута онога што смета пролазницима јесте садака.“

„Нема ниједног роба коме је Аллах дао да буде претпостављени некоме па их буде варао, а да му Аллах неће, када умре, забранити улазак у Рај.”

"Када се Ебу-Талибу приближила смрт, посетио га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и нашао код њега Ебу Џехла и Абдуллаха бин Еби Умејје бин Мугиру. Тада му се обратио речима: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'’ Ебу Џехл и Абдуллах бин Ебу Умејје рекоше: ‘Зар би напустио веру Абдул-Мутталибову?!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао му је ове речи и понављао их, а и они су исто чинили, све док Ебу Талиб није рекао да остаје у вери Абдул-Мутталибовој, одбивши изговорити: ‘Ла илахе иллаллах!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Тако ми Аллаха, молићу Га да ти опрости све док ми то не забрани! ’Потом је објављен ајет: ‘Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!" (Ет-Тевбе, 113.) У поводу случаја с Ебу Талибом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, такође је објављено: ‘Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш да упутиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.’“( Ел-Касас, 56.)

„Сваког дана човек је дужан да дели милостињу за сваки зглоб свог тела:да праведно суди између двоје људи је милостиња, да помогне човеку да узјаше јахалицу или да му помогне да на њу натовари терет је милостиња, лепа реч је милостиња, сваки корак према џамији убраја се у милостињу, а уклањање с пута онога што смета пролазницима такође је милостиња.“

"Онај који се придржава Аллахових граница и онај који их нарушава су попут људи који плове једном лађом. Једни се налазе на палуби, а други у доњем делу лађе. Они који су се налазили у доњем делу лађе, када би осетили жеђ, одлазили би до оних на палуби и од њих тражили воду. Па су једном рекли: ‘Када бисмо ми себи у нашем делу направили отвор, да не узнемиравамо ове који су изнад нас.’ Ако би их пустили да учине оно што намеравају, сви би били упропаштени, а да их узму за руку (и посаветују), спасили би и њих и себе!“