Енциклопедија Посланикових хадиса

’Били смо код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, девет, или осам, или седам дана, па нас је упитао: ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ А ми смо му мало пре тога већ дали присегу, па смо му одговорили: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче.’ Потом нас је поново упитао:’ Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче’, одговорисмо. ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’, поново ће Посланик, а ми му пружисмо руке те казасмо: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче. На шта још да ти даднемо присегу?’ ’На то да ћете само Аллаха обожавати и да нећете чинити ширк, те да ћете обављати пет молитви, да ћете бити покорни’, затим је тихо нешто изговорио, па наставио: ’и да нећете од људи ништа тражити.’ Видео сам неке од тих људи после када би им спао штап, не би ни од кога затражили да им га дода.“

"Ислам је изграђен на пет темеља: сведочењу да нема бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, и да је Мухаммед Његов роб и Посланик, обављању намаза, давању зеката, обављању хаџа и посту месеца рамазана.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Узвишени је Аллах, заиста, рекао: ’Ко узнемирава мог евлију (штићеника) - Ја сам му објавио рат! Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне ствари које сам му прописао. Преко тога ће Ми се роб приближавати добровољним делима све док га не заволим, а када га заволим, постаћу његов слух којим слуша, његов вид којим гледа, његова рука којом узима, његова нога којом иде. Ако Ме замоли, даћу му, а ако од Мене заштиту затражи, засигурно ћу му је пружити. Ни око чега што радим нисам се више устручавао као од узимања душе верника, јер он не воли смрт, а Ја му не волим нажао учинити.’“

„Неки човек је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па му је рекао: ‘Аллахов Посланиче, неко од нас има такве мисли, било би му драже да је уместо њих ужарени угаљ него да их изговори.' Посланик му је одговорио: 'Аллаху екбер, Аллаху екбер (Аллах је највећи). Хвала Аллаху који је ђавоље сплетке свео на весвесе (дошаптавања).”

Упитао сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: "Који је грех највећи?“, а он је одговорио: "Да сматраш Аллаху некога равним, а Он те је створио.“Ибн Мес'уд му потом каза: "Заиста је то велико! А који је грех након њега највећи?“ Посланик рече: "Да убијеш своје дете из страха од сиромаштва.“ Ибн Мес'уд поново упита: "А након њега?“ "Да учиниш блуд са супругом свога комшије“, одговори Посланик.

„Анђели не улазе у кућу у којој се налази пас или слика.“

да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“

"Немојте говорити: ‘Шта Аллах хоће и тај и тај.’ Реците уместо тога: ‘Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.’“