Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека говори што је добро, или нека ћути. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом комшији. Ко верује у Аллаха и Судњи дан нека укаже почаст свом госту.”

„Псовање муслимана је грех, а борба против њега је неверство.“

‘Није био груб, нити је користио ружне речи, нити је викао на пијацама, и није узвраћао на зло злим, већ је праштао.’“

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

неки човек рекао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Опоручи ми нешто.” Посланик му рече: „Немој се срдити.” Овај човек је још неколико пута поновио исто питање, а Посланик му је сваки пут исто одговорао: „Немој се срдити.”

„Када би људи знали каква је награда у позиву на молитву (езану) и у првом саффу (првом реду у џамији иза имама), па не би могли другачије стићи до њега него да бацањем коцке одлучују ко ће имати предност, то би учинили. И када би знали каква је награда у раном одласку на молитву, утркивали би се у томе. И када би знали шта је у ноћној и јутарњој молитви, долазили би на њих, макар и пузећи.“

„Нема скупине која устане са скупа на којем нису спомињали Аллаха, узвишен је Он, а да неће устати као да су били за трпезом на којој је била лешина магарца, и они ће због тога зажалити (што нису спомињали Аллаха).“

„Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“