Енциклопедија Посланикових хадиса

да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“

се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дизао руке спрам својих рамена када би отпочињао намаз и када би изговарао текбир за прегибање на руку', а такође би спрам рамена дизао руке када би дигао своју главу с руку'а и изговарао би "Семи'аллаху ли мен хамидех, раббена ве лекел-хамд", док то није чинио приликом обављања сеџде.

"Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је подучио, а рука ми је била међу његовим рукама, тешеххуду као што би ме подучавао и кур'анским сурама. ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добра дела; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат; мир нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.)“ У другом хадису код Бухарије и Муслима стоји: "Аллах је ес-Селам (Чист од свих мањкавости). Када неко од вас седне у намазу, нека проучи: ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добродати; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његов благослов; селам нама и добрим Аллаховим робовима.) Када то каже, сваког Аллаховог доброг роба на небесима и на Земљи достићи ће тај селам. ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик) Затим, нека затражи од Аллаха шта год пожели.

„Аллахов Посланик, алејхисселам, ушао је у џамију, а за њим је ушао и неки човек који је почео клањати. Након намаза, пришао је и поселамио Посланика, алејхисселам, а он му рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Човек се врати и клањао је као и први пут, затим је поново дошао Посланику, алејхисселам, а он му опет рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Посланик му је то наредио и трећи пут. Човек тада рече: ‘Тако ми Онога који те је послао са истином, ја не знам другачије, па ме научи.’ Посланик, алејхисселам, му рече: ‘Када хтеднеш обавити намаз, донеси почетни текбир, затим проучи из Кур'ана оно што ти је лако, потом учини руку' и остани тако све док се не смириш, затим се подигни са рукуа док се потпуно не усправиш. Након тога, учини сеџду и остани тако све док се не смириш, а када се вратиш са сеџде, седи и остани тако док се потпуно не смириш. То чини у целом намазу.’“

"Наређено ми је да сеџду обављам на седам делова тела: на челу“, показујући руком на нос, "длановима, коленима и врховима стопала. Такође, наређено ми је да не скупљам одећу и косу.“

да су неки људи дошли Сехлу бин Са'ду ес-Са'идијју, који су расправљали о врсти дрвета минбера (Посланика) па су га питали за то, а он им рекао: "Тако ми Аллаха, мени је стварно познато од чега је минбер. Ја сам га видео првог дана када је постављен и први дан када је на њега сео Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је по ту и ту жену, коју је Сехл именовао (рекавши јој): ‘Заповеди свом слузи - столару, да ми изради нешто од дрвета на чему бих седео када будем свету држао говор!’ Она је то слуги наредила и он га је направио од дрвета јасена и донео га, па га је она послала Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и он је заповедио па се овде поставио. Касније сам видео Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како на њему клања, изговара текбир и чини руку' док је још на њему, а затим сиђе натрашке и учини сеџду на подлози (прагу) минбера и опет се поврати (попне), а када је то завршио, окренуо се људима и рекао: ‘О људи, ја сам ово учинио да бисте ме следили у намазу и да би научили како клањам.“