Енциклопедија Посланикових хадиса

„Сваког дана човек је дужан поделити садаку, за сваки зглоб свога тела: да праведно пресудиш између двојице је садака, помоћи човеку да узјаше јахалицу, односно помоћи му да на њу натовари терет је садака, лепа реч је садака, сваки корак према џамији убраја се у садаку, и уклањање с пута онога што смета пролазницима јесте садака.“

"Када се Ебу-Талибу приближила смрт, посетио га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и нашао код њега Ебу Џехла и Абдуллаха бин Еби Умејје бин Мугиру. Тада му се обратио речима: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'’ Ебу Џехл и Абдуллах бин Ебу Умејје рекоше: ‘Зар би напустио веру Абдул-Мутталибову?!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао му је ове речи и понављао их, а и они су исто чинили, све док Ебу Талиб није рекао да остаје у вери Абдул-Мутталибовој, одбивши изговорити: ‘Ла илахе иллаллах!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Тако ми Аллаха, молићу Га да ти опрости све док ми то не забрани! ’Потом је објављен ајет: ‘Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!" (Ет-Тевбе, 113.) У поводу случаја с Ебу Талибом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, такође је објављено: ‘Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш да упутиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.’“( Ел-Касас, 56.)

„Сваког дана човек је дужан да дели милостињу за сваки зглоб свог тела:да праведно суди између двоје људи је милостиња, да помогне човеку да узјаше јахалицу или да му помогне да на њу натовари терет је милостиња, лепа реч је милостиња, сваки корак према џамији убраја се у милостињу, а уклањање с пута онога што смета пролазницима такође је милостиња.“

„Док смо седели у џамији с Веровесником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дође на камили један човек, заустави је (пред џамијом) и свеза, а онда асхабима (њима) рече: ‘Ко је од вас Мухаммед?’ Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, седео је међу њима наслоњен и ми му одговорисмо: ‘Овај наслоњени бели човек!’ Потом онај човек рече: ‘Сине Абдул-Мутталиба!’ ‘Одазивам ти се!’ одговорио му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Човек је Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, опет рекао: ‘Питаћу те и бићу упоран, па не љути се на мене.’ ‘Питај што год хоћеш.’ рече Мухаммед, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он рече: ‘Питам те, тако ти твога Господара и Господара оних пре тебе, је ли тебе Аллах послао целом свету?’ ‘Аллаху мој, да.’, казао је. ’Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли теби Аллах наредио да обављамо пет молитви у току дана и ноћи?’ ‘Аллаху мој, да.’, рече поново. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, упита опет човек, ‘да ли ти је Аллах наредио да постимо сваке године овај месец?’ ‘Аллаху мој, да.’, одговори он. ‘Питам (заклињући) те Аллахом’, рече човек, ‘је ли ти Аллах наредио да од наших богаташа узимаш зекат и делиш нашим сиромасима?’ ‘Аллаху мој, да.’, потврди Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Потом човек рече: ‘Верујем у све што си (од Аллаха) донео. Ја сам Димам бин Салебе, брат Бену-Са‘да бин Бекра, изасланик свога народа, који је иза мене остао.’"