Енциклопедија Посланикових хадиса

"Нема (натприродне) заразе, сујеверја, као ни сујеверја да ће газда куће на коју слети сова умрети, нити је месец саферу баксуз. Поред тога, бежи од зараженог као што бежиш од лава.“

„Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“ Умму Селема каже: „Када је умро Ебу Селеме, рекла сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је хиџру учинила ка Божијем Посланику, алејхисселам.’ Потом сам ипак изговорила ове речи, па ми је Аллах подарио за мужа Божијег Посланика, алејхисселам.’“

„Питао сам Божијег Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, о добру и греху, па је рекао: ‘Добро је лепо понашање, а грех је оно што ти ствара нелагоду у срцу и што не би волео да људи сазнају.’“

„Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио, па ко учини хиџру у име Аллаха и Његовог Посланика, његова хиџра је у име Аллаха и Његовог Посланика. А ко учини хиџру ради неке овосветске користи или ради жене да се ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.“

‘Нека нико од вас не умре, а да нема лепо мишљење о Аллаху.’“

„Дела се вреднују према намери, и заиста сваком човеку припада само оно што је наумио. Па ко учини хиџру (ко се преселио из једног места у друго) ради Аллаха и Његова Посланика, његова хиџра је ка Аллаху и Његовом Посланику, а ко учини хиџру ради неке овосветске користи, или ради жене да је ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.” У верзији код Бухарије стоји: „Дела се вреднују према намерама i сваком човеку припада само оно што је намеравао.”

„Аллах наводи пример правог пута. Два зида се налазе на обе стране пута, а на тим зидовима су отворена врата преко којих су спуштене завесе. На почетку пута налази се један позивач који говори: ‘Људи, крените сви овим путем и немојте ићи на странпутицу!’ Други позивач налази се изнад пута и када човек жели да отвори било која прекривена врата овај позивач га упозори: ‘Тешко ти се, не отварај ова врата! Ако их само отвориш, неминовно ћеш и ући.’ Овај пут представља ислам, а два зида су Аллахове границе. Што се тиче отворених врата, то је оно што је Узвишени забранио, а позивач на почетку пута је Аллахова књига. На крају, позивач изнад пута је саветник од Аллаха којег сваки муслиман има у срцу.”

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, често упућивао дову: „О ти који преокрећеш срца, учврсти моје срце на Твојој вери!“ Упитао сам га: „Аллахов Посланиче, поверовали смо у тебе и у оно што ти је објављено, па зар се бојиш за нас?“ „Да“, одговори им Посланик, те настави: „Заиста су срца између два Аллахова прста. Окреће их како жели.“