Енциклопедија Посланикових хадиса

да је неки човек упитао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Шта мислиш, ако бих клањао прописане молитве, постео рамазан, сматрао дозвољеним оно што је дозвољено, а забрањеним оно што је забрањено, а затим ништа на то не бих додао, да ли бих ушао у рај?“ Посланик му је одговорио: „Да!“

„Заиста, Узвишени Аллах је прописао доброчинство и леп поступак у свему. Па, чак и када убијате, убијајте на леп начин, а када кољете, кољите на леп начин. Нека свако од вас наоштри нож и нека животињу не мучи.“

‘Не завидите једни другима, не варајте једни друге, не мрзите се, не окрећите леђа једни другима, и не продајте преко туђе продаје. Будите, о робови Божији, браћа!' Муслиман је брат муслиману, не чини му неправду, не издаје га и не презире га. Богобојазност је овде,’ а указао је три пута на своја прса. ‘Довољно је човеку зла да презире свог брата муслимана. Сваки муслиман је свет за другог муслимана: његова крв, његова имовина и његова част.’“

"Аллахов Посланиче, реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

„Од лепоте човековог ислама јесте да остави оно што га се не тиче.“

'Ко од вас види нешто неваљало, нека то промени и уклони руком, а ако не могне руком, онда језиком, а ако не могне ни језиком, онда срцем, а то је најслабији вид имана.'”

„Узвишени Аллах вас је обавезао одређеним радњама и немојте их пропуштати. Одредио вам је границе па их не прелазите и забранио вам одређене радње, па те забране не кршите, док је о одређеним стварима прећутао, не из заборава, него из милости према вама, па не трагајте за њима.“

„Узвишени Аллах је рекао: ‘Ко узнемири Мог миљеника, Ја ћу му објавити рат. Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне молитве (фарзови) које сам му прописао. Потом ће Ми се роб устрајно приближавати нафилама (добровољним молитвама) све док га не заволим. Када га заволим, постаћу слух његов којим слуша, вид његов којим гледа, рука његова којом узима, нога његова којом хода. Ако Ме замоли за нешто, даћу му; а ако од Мене заштиту затражи, заиста ћу му је пружити.’“