Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“

„Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха.“

‘Опоручујем вам да будете богобојазни и да својим претпостављеним будете послушни и покорни, па макар вам претпостављени био црни абесински роб. Онај од вас који поживи, сведочиће бројним разилажењима. Држите се мога суннета и праксе праведних и упућених халифа, чврсто се тог пута држите, кутњацима га стегните. Добро се пазите новотарија у вери, јер су новотарије заблуда.’“

„Човек не може напунити гору посуду од стомака. Довољно је неколико залогаја који ће га одржати у животу. А ако већ мора јести више, нека трећину стомака напуни храном, трећину пићем, а трећину остави за дисање.“

‘Остави оно што ти ствара сумњу у души, а прихвати оно што није сумњиво.’“

„Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Аллах учини лаком: обожавај Аллаха и не сматрај Му ништа равним, обављај молитву, удељуј зекат, пости рамазан и ходочасти Кабу. Потом рече: ‘Хоћеш ли да те упутим на врата добра? Пост је штит, милостиња (ар. садака) брише грехе као што вода гаси ватру, и човеков намаз (молитва) у дубини ноћи.’ Затим је проучио цитат из Часног Кур'ана: ‘Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део оног што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.’ Након тога рече: ‘Хоћете ли да вас обавестим о основи сваке ствари, њеном стубу и њеном врхунцу?’ Рекох, хоћу Аллахов Посланиче.’ Рече: ‘Основа вере је ислам, њен стуб је намаз, а врхунац ислама је борба на Аллаховом путу.’ Затим је рекао:‘ Хоћеш ли да те обавестим шта је темељ свега тога?’ Рекох:‘Хоћу Аллахов Посланиче.’ Он се дохвати за језик и рече: ‘Чувај ово.’ ‘Аллахов Посланиче, зар ћемо бити питани и за оно што говоримо?’, упитах. Он ми тада рече: ‘Мајка те изгубила Му'азе! Зар ће људе у Ватру изврнути било шта друго на њихова лица до онога што су починили њихови језици?’“

’О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха, па ћеш Га увек пред собом налазити (тј. поступај како Аллах жели, па када Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи скупили да ти најмању корист прибаве, не би ти могли помоћи више од онога што ти је Аллах већ одредио и прописао; а када би се скупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’“