Енциклопедија Посланикових хадиса

„Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао је: Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“

„Седморо ће Аллах Узвишени заклонити у Његовом хладу на Дан када не буде другог хлада осим Његовог: праведаног вођу, младића који је одрастао у покорности Аллаху, човека чије је срце везано за џамије, два човека која су се волела у име Аллаха — састали се ради Њега и растали се ради Њега, човека кога је жена високог положаја и велике лепоте позвала на блуд, а он је рекао: ‘Заиста се бојим Аллаха,’ човека који је дао милостињу тако скривено да његова лева рука не зна шта је дала десна, и човека који је у самоћи споменуо Аллаха, па су му очи заплакале.“