Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када неко од вас заспи, ђаво му на потиљку завеже три чвора и при везивању сваког каже: ‘Пред тобом је дуга ноћ, па спавај!’ Уколико се дотични пробуди, па спомене Узвишеног Аллаха, одреши му се један чвор; па ако узме абдест, одреши се још један чвор; па ако клања, одреши се и трећи чвор, и он осване чио и расположен. У противном, осване лошег расположења, и лен.“

„Шејтан дође човеку и запиткује га: ‘Ко је створио ово, а ко је створио оно?’ Све док га не упита: ‘А ко је створио твога Господара?‘ Па, када се то деси, нека затражи уточиште код Аллаха и нека престане размишљати о томе.”

„Чистоћа је пола веровања (имана); речи 'елхамдулиллах' испуњавају вагу добрих дела, а речи 'субханаллахи вел-хамдулиллах' испуњавају простор између небеса и Земље. Молитва (намаз) је нур (светлост), садака је доказ, стрпљење је сјај а Кур’ан је доказ за тебе или против тебе. Сви људи некуд поране и тргују својом душом, па је ослободе или упропасте.”

„Чистоћа је пола веровања; речи ‘елхамдулиллах ’испуњавају вагу добрих дела, а речи ’субханаллахи вел-хамдулиллах’ испуњавају простор између небеса и Земље. Молитва (намаз) је светлост, милостиња (садака) је доказ, стрпљење је сјај, а Кур'ан је доказ за тебе или против тебе. Сви људи некуд поране и тргују својом душом, па је или ослободе или упропасте.“

„Пример онога ко спомиње свога Господара и онога ко Га не спомиње је као пример живог и мртвог.“ А у верзији коју бележи Муслим стоји: „Пример куће у којој се спомиње Аллах и куће у којој се Аллах не спомиње је као пример живог и мртвог.“

"Када човек спомене Узвишеног Аллаха приликом уласка у кућу и приликом јела, сотона својим друговима каже: ‘Нема вам ноћас конака и вечере’ , а ако уђе не спомињући Узвишеног Аллаха при уласку, ђаво каже: ‘Пронашли сте коначиште.’ Када при јелу не спомене Аллахово име, ђаво каже: ‘Пронашли сте коначиште и вечеру.’“

"Речи које ако човек изговара након сваког обавезног намаза неће бити на губитку: тридесет и три пута субханаллах, тридесет и три пута ел-хамду лиллах, те тридесет и три пута Аллаху екбер.“

„Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао је: Аллах Узвишени каже: ‘Ја сам према мишљењу мога роба о Мени, и Ја сам с њим када Ме спомиње. Ако Ме спомене у себи, споменем га у Себи. Ако Ме спомене у друштву, споменем га у бољем друштву од његовог. Ако Ми се приближи за један педаљ, приближим му се за један аршин. Ако Ми се приближи за један аршин, приближим му се за један хват. Ако Ми приђе ходом, доћи ћу му трчећи.’“