Енциклопедија Посланикових хадиса

„Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спуштена је објава када је имао четрдесет година. У Мекки је, након тога, боравио тринаест година, па му је наређено да се одсели у Медину. Након пресељења, у Медини је остао десет година, а након тога је умро.”

,,Био сам иза Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на магарцу па ми је рекао: 'О Му'азе! Знаш ли које је Аллахово право код људи и које је право људи код Аллаха?' Рекао сам: 'Аллах и Његов Посланик најбоље знају.' Он је рекао: 'Заиста је Аллахово право код људи да Га обожавају и да Му ништа не придружују, а право људи код Аллаха јесте да Он не казни онога ко Му ништа не придружује.' Рекао сам: 'Аллахов Посланиче, да ли да обрадујем народ том радосном вешћу?' Рекао је: 'Немој, да не би занемарили чињење добрих дела и на то се ослонити.'"

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након кишне ноћи је на Худејбији клањао сабах–намаз и када је завршио окренуо се људима и упитао: „Знате ли шта вам ваш Господар каже?" „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." – одговорише. Он каже: „Међу робовима Мојим има оних који су осванули као верници и као неверници. Верник је онај који је рекао: 'Киша је падала из Аллахове доброте и милости.' – поричући тако утицај небеских тела, а онај ко је рекао: 'Киша је падала због утицаја те и те звезде.', тај не верује у Мене, него верује у небеска тела!”

‘Опоручујем вам да будете богобојазни и да својим претпостављеним будете послушни и покорни, па макар вам претпостављени био црни абесински роб. Онај од вас који поживи, сведочиће бројним разилажењима. Држите се мога суннета и праксе праведних и упућених халифа, чврсто се тог пута држите, кутњацима га стегните. Добро се пазите новотарија у вери, јер су новотарије заблуда.’“

„Неки човек је казао: Aллахов Посланиче, хоћемо ли бити кажњени за оно што смо радили у џахилијјету (доба незнања и паганства)?' Он рече: 'Ко буде чинио добро у исламу, неће бити кажњен за оно у џахилијету; а ко буде чинио зло у исламу биће одговоран и за оно што је радио у џахилијету и за оно што је радио у исламу.”

„Ко сретне Аллаха (на Судњен дану) не придружујући Му ништа, ући ће у Рај, а ко Га сретне придружујући Mу нешто, ући ће у Пакао.“

„Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“ Умму Селема каже: „Када је умро Ебу Селеме, рекла сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је хиџру учинила ка Божијем Посланику, алејхисселам.’ Потом сам ипак изговорила ове речи, па ми је Аллах подарио за мужа Божијег Посланика, алејхисселам.’“

„Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Аллах учини лаком: обожавај Аллаха и не сматрај Му ништа равним, обављај молитву, удељуј зекат, пости рамазан и ходочасти Кабу. Потом рече: ‘Хоћеш ли да те упутим на врата добра? Пост је штит, милостиња (ар. садака) брише грехе као што вода гаси ватру, и човеков намаз (молитва) у дубини ноћи.’ Затим је проучио цитат из Часног Кур'ана: ‘Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део оног што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.’ Након тога рече: ‘Хоћете ли да вас обавестим о основи сваке ствари, њеном стубу и њеном врхунцу?’ Рекох, хоћу Аллахов Посланиче.’ Рече: ‘Основа вере је ислам, њен стуб је намаз, а врхунац ислама је борба на Аллаховом путу.’ Затим је рекао:‘ Хоћеш ли да те обавестим шта је темељ свега тога?’ Рекох:‘Хоћу Аллахов Посланиче.’ Он се дохвати за језик и рече: ‘Чувај ово.’ ‘Аллахов Посланиче, зар ћемо бити питани и за оно што говоримо?’, упитах. Он ми тада рече: ‘Мајка те изгубила Му'азе! Зар ће људе у Ватру изврнути било шта друго на њихова лица до онога што су починили њихови језици?’“