Енциклопедија Посланикових хадиса

"Аллах је љубоморан, а и верник је. Аллахова љубомора бива онда када верник чини оно што му је Он Узвишени забранио.“

неки асхаби упитали Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Ми имамо неке мисли којих се згрожавамо да их кажемо.” „Да ли је то заиста тако?” упита Посланик, а они одговорише: „Да.” „То је знак правог имана.”, каза им Посланик.

„Шејтан дође човеку и запиткује га: ‘Ко је створио ово, а ко је створио оно?’ Све док га не упита: ‘А ко је створио твога Господара?‘ Па, када се то деси, нека затражи уточиште код Аллаха и нека престане размишљати о томе.”

„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима. Оно што вам забраним - тога се клоните, а оно што вам наредим - то чините колико можете.“

"Најбољи дан у којем је Сунце изашло, јесте петак; тога дана створен је Адам, тога дана уведен је у Џеннет (Рај), тога дана изведен је из њега, и Судњи дан наступиће у петак.“

„Две особине међу људима су неверство: вређање неког због његовог порекла и нарицање за умрлим.“

"Неће наступити Судњи дан све док човек не прође поред гроба па ће рећи: ‘Камо среће да сам на његовом месту!’“

"Ко позива у добро имаће награду оних који га чине, а то њихову награду неће умањити, а ко позива у зло понеће грех оних који га чине, а то њихове грехе неће умањити.“