Енциклопедија Посланикових хадиса

„Не куните се кумирима нити својим очевима.“

"Били смо код Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па он погледа у Месец, а бијаше ноћ пуног Месеца и рече: ‘Заиста ћете ви видети вашег Господара као што видите овај Месец; нимало се нећете намучити у Његовом виђењу, па ако сте у стању да вас не прође намаз пре изласка Сунца (сабах) и пре његова заласка (икиндија), онда тако поступите.’ Затим је проучио следећи ајет: ‘Величај Господара свога и захваљуј Му пре сунчева изласка и пре заласка.’“(Каф, 39)

„Сваком ко поседује злато и сребро, за које не издвоји зекат, на Судњем дану ће се припремити то злато и сребро у виду плоче која ће се усијати од врелине у ватри Пакла, па ће се на њима пржити њихове бочне и предње стране и леђа. Кад год се охладе вратиће се у пријашње стање, у дану који траје 50.000 година, све док се не заврши суђење Божијим робовима и свако види свој пут ка џеннету (рају) или ка џехеннему (паклу).“

„Седели смо код Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, а са нама су били Ебу Бекр и Омер, радијаллаху анхума. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, устао је од нас и није се враћао дуже време. Побојали смо се да му се нешто не догоди док ми нисмо са њим. Кренули смо да га тражимо, а ја сам први устао да га тражим. Изађем, тражећи Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, док нисам стигао до једне енсарске баште која је припадала племену Бену Неџџар. Обилазио сам около тражећи врата, али их нисам нашао. Одједном сам видео мали (пролаз) поток који води унутар баште. Скупио сам се да бих могао ући. Када сам ушао, Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: ‘Је ли то Ебу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Да, Аллахов Посланиче.’ Упитао ме је о чему се ради, па сам му рекао: ‘Побојали смо се да ти се нешто не догоди, па смо кренули да те тражимо, а ја сам први устао да те тражим. Дошао сам до те баште, па сам се увукао као што се увлачи лисица, а људи су били иза мене.‘ Рекао је: ‘О, Ебу Хурејре!’ и дао ми своје папуче, па рекао: ‘Иди са ове две моје папуче и кога год сретнеш иза ове баште, а да сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем, обрадуј га Рајом (Џеннетом).’ Први кога сам срео био је Омер. Рекао је: ‘Шта су ти ове папуче, Eбу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Ово су папуче Божијег Посланика, нека су мир и благослов на њега. Послао ме је са њима да обрадујем Рајом свакога кога сретнем, а ко сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем.’ Омер ме је ударио својом руком између груди, па сам пао на леђа. Рекао је: ‘Врати се, Ебу Хурејре!’ Вратио сам се Божијем Посланику, нека су мир и благослов на њега, у сузама, док је Омер ишао за мном. Када је стигао, Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, упитао је: ‘Шта је било, Ебу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Срео сам Омера, па сам му рекао шта си ме послао, а он ме је ударио између груди, због чега сам пао на леђа, и рекао ми је да се вратим.’ Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, упитао је Омера: ‘Зашто си то учинио, Омере?’ Омер је рекао: ‘О, Божији Посланиче, дао бих оца и мајку за тебе! Јеси ли послао Ебу Хурејру са својим папучама да свакога кога сретне, а ко сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем, обрадује Рајом?’ Посланик је рекао: ‘Да.’ Омер је рекао: ‘Немој то чинити, јер се бојим да ће се људи ослонити на то и престати да раде добра дела. Пусти их нека раде.’ Тада је Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, рекао: ‘Пусти их нека раде.’“

"Пред крај времена биће људи који ће вам говорити оно што нисте чули ни ви, ни ваши преци. Причувајте се таквих!“

"Аллахов Посланиче, реци ми нешто о исламу, о чему после тебе више никога нећу морати питати?” Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Реци: ‘Верујем у Аллаха’, а затим устрај у томе.“

"Ви ћете, уистину, следити путеве оних који су били пре вас, педаљ по педаљ, тако да кад би они ушли у гуштерову рупу, и ви бисте у њу ушли.“ Присутни упиташе: "Аллахов Посланиче, јесу ли то jевреји и кршћани?“ "А ко ће други бити“, одговорио је.

"Тако ми Онога у Чијој Руци је моја душа, нема ниједног јевреја ни хришћанина овог уммета који за мене чује, а не поверује у оно са чиме сам дошао - а да неће бити становник Пакла.“