Енциклопедија Посланикових хадиса

„Не питајте ме у вези с оним што вам не говорим! Народе који су били пре вас упропастило је њихово прекомерно запиткивање и разилажење с веровесницима. Оно што вам забраним - тога се клоните, а оно што вам наредим - то чините колико можете.“

Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао Му'азу ибн Џебелу када га је послао у Јемен: „Заиста ћеш доћи међу народ који су следбеници Књиге. Када дођеш међу њих, позови их да посведоче да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао пет дневних молитви током дана и ноћи. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао давање милостиње (зекат), која се узима од њихових богатих и даје њиховим сиромашнима. Ако ти се и у томе покоре, чувај се да не узмеш најбоља добра из њихове имовине и чувај се да неком неправду учиниш па да замоли Аллаха против тебе, јер између његове дове и Аллаха нема препреке.“

"Прво за шта ће људи бити питани на Судњем дану односи се на крв.“

"Неће наступити Судњи дан све док човек не прође поред гроба па ће рећи: ‘Камо среће да сам на његовом месту!’“

„Онај ко уведе у нашу веру оно што није од ње, то му се одбија.“

‘Верник ће на Судњем дану бити приближен своме Господару, Узвишеном, све док га не покрије Својим застором, па ће му споменути његове грехе и рећи:‘Препознајеш ли их?’ Он ће рећи: ‘Да, Господару, препознајем.’ Господар ће тада рећи: ‘Сакрио сам их од људи на овоме свету, а данас ти их опраштам.’ Затим ће му бити дата књига његових добрих дела. Што се тиче неверника и лицемера, њихови греси ће бити објављени пред свима: ‘Ово су они који су лагали на Аллаха.’“

"Ислам је изграђен на пет темеља: сведочењу да нема бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, и да је Мухаммед Његов роб и Посланик, обављању намаза, давању зеката, обављању хаџа и посту месеца рамазана.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Узвишени је Аллах, заиста, рекао: ’Ко узнемирава мог евлију (штићеника) - Ја сам му објавио рат! Најдраже чиме Ми се Мој роб може приближити јесу обавезне ствари које сам му прописао. Преко тога ће Ми се роб приближавати добровољним делима све док га не заволим, а када га заволим, постаћу његов слух којим слуша, његов вид којим гледа, његова рука којом узима, његова нога којом иде. Ако Ме замоли, даћу му, а ако од Мене заштиту затражи, засигурно ћу му је пружити. Ни око чега што радим нисам се више устручавао као од узимања душе верника, јер он не воли смрт, а Ја му не волим нажао учинити.’“