Енциклопедија Посланикових хадиса

„Узвишени Аллах ће, заиста, позвати џеннетлије: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, и они ће Му се одазвати: ‘Одазивамо Ти се, Господару наш, и стојимо Ти на услузи.’ ‘Јесте ли задовољни?’ , упитаће их Он, а они ће одговорити: ‘Како не бисмо били задовољни кад Си нам дао оно што ниси ниједном другом од Својих створења?’ ‘Ја ћу вам дати нешто још боље од тога’. ‘А шта има боље од овога, Господару?’, упитаће они. ‘Да спустим на вас Моје задовољство, па да се после тога никада више на вас не наљутим’, рећи ће Он.“

„Аллахов Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је послао злато у кожној врећици Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена, које још није било очишћено од прашине. Посланик је поделио то злато четворици људи: Ујејни ибн Бедру, Акри' ибн Хабису, Зејду ел-Хајлу, и четвртом, који је био или Алкама или Амир ибн Туфејл. Тада је један од његових сапутника рекао: ‘Ми смо били достојнији овога него ови.’ Овај коментар је дошао до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’ Затим је устао један човек упалих очију, истакнутих јагодица, избоченог чела, густе браде, обријане главе и подигнутог огртача, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, му је одговорио: ‘Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?’ Потом се човек окренуо и отишао, а Халид ибнул-Валид је рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је одговорио: ‘Не, можда клања.’ Халид је рекао: ‘Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је рекао: ‘Нисам наређен да испитујем срца људи нити да им отварам утробе.’ Потом је погледао за њим док је одлазио и рекао: ‘Из потомства овог човека ће изаћи људи који ће учити Аллахову Књигу, али она неће прелазити њихова грла. Излазиће из вере као што стрела излази из лука.’ Мислим да је додао: ‘Ако их достигнем, убићу их као што су били убијен Семуд.’“

„Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”

"Ви ћете, уистину, следити путеве оних који су били пре вас, педаљ по педаљ, тако да кад би они ушли у гуштерову рупу, и ви бисте у њу ушли.“ Присутни упиташе: "Аллахов Посланиче, јесу ли то jевреји и кршћани?“ "А ко ће други бити“, одговорио је.

„Када се спреми џеназа и када је људи понесу на својим раменима, ако је добра, рећи ће: ‘Пожурите са мном!’ А ако није добра, рећи ће: 'Тешко мени, куда ћете са мном?’ Њен глас чује свако, осим човека, а када би га чуо, пао би у несвест.“