Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“

"Једне прилике нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, држао говор од којег су срца затреперила и очи заплакале, па смо казали: ‘О Аллахов Посланиче, као да је ово опросни говор, па те молимо да нам нешто опоручиш.’ Рекао је: ‘Опоручујем вам да се бојите Узвишеног Аллаха, те да будете покорни и послушни онима који вас представљају па макар над вама власт имао абесински роб. Онај ко поживи од вас, видеће многа разилажења. Држите се мога суннета и суннета праведних и упућених халифа, чврсто га чувајте, кутњацима се прихватите тога. Чувајте се новотарија, јер је свака новотарија заблуда.’“

"Бијах у делегацији племена Бени Амир која је ишла Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Рекли смо му: ‘Ти си наш господар!’, а он каза: ‘Господар је Узвишени Аллах.’ Рекосмо: ‘Ти си највреднији и најмоћнији међу нама.’ Он рече: ‘Реците како сте казали или делимично од тога, али нека вас не заводи ђаво.’“

„Ко одгоди рок за враћање дуга ономе ко није у стању да га врати или му дуг опрости, Узвишени Аллах ће га поставити у хлад Свога Арша (престола) на Судњем дану. Тога дана неће бити другог хлада осим Његовог.”

„Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”

да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“

"Немојте говорити: ‘Шта Аллах хоће и тај и тај.’ Реците уместо тога: ‘Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.’“

"Уговор између нас и њих је намаз. Онај ко га остави, учинио је куфр (неверство).“