Енциклопедија Посланикових хадиса

„Када је Узвишени Аллах створио Рај послао је Џибрила (анђела Габријела) да оде до Раја и рекао му: ‘Иди и види шта сам припремио за становнике Раја.’ Он је отишао и погледао, па се вратио и рекао: ‘Тако ми Твоје моћи, за њега неће чути нико, а да неће ући у њега.’, па је Аллах наредио да се окружи и прекрије неугодностима, па му је рекао: ‘Врати се и погледај.’, па је отишао и погледао. Затим се вратио и рекао: ‘Тако ми Твоје моћи, бојим се да у њега нико неће ући.’”

„Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“

"Једне прилике нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, држао говор од којег су срца затреперила и очи заплакале, па смо казали: ‘О Аллахов Посланиче, као да је ово опросни говор, па те молимо да нам нешто опоручиш.’ Рекао је: ‘Опоручујем вам да се бојите Узвишеног Аллаха, те да будете покорни и послушни онима који вас представљају па макар над вама власт имао абесински роб. Онај ко поживи од вас, видеће многа разилажења. Држите се мога суннета и суннета праведних и упућених халифа, чврсто га чувајте, кутњацима се прихватите тога. Чувајте се новотарија, јер је свака новотарија заблуда.’“

"Писао сам све што сам чуо од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и желео то научити напамет, па су ми Курејшије то забрањивале говорећи: ‘Ти пишеш све што чујеш од Аллаховог Посланика, а он је човек који некада говори и у срџби.’ Након тога, суздржао сам се од писања. Касније сам то споменуо Посланику на шта ми је казао: ‘Пиши, тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, из мојих уста излази само истина.’“

"Бијах у делегацији племена Бени Амир која је ишла Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Рекли смо му: ‘Ти си наш господар!’, а он каза: ‘Господар је Узвишени Аллах.’ Рекосмо: ‘Ти си највреднији и најмоћнији међу нама.’ Он рече: ‘Реците како сте казали или делимично од тога, али нека вас не заводи ђаво.’“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би улазио у џамију учио: „Штитим се Аллахом Величанственим, Његовим лицем племенитим и Његовом вечном влашћу, од проклетог ђавола.“ Рече: „Је ли само ово? “Рекох: „Да.“ Рече: „А када то проучи ђаво рече: ‘Сачуван је од мене остатак дана.’“

„Неки човек је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па му је рекао: ‘Аллахов Посланиче, неко од нас има такве мисли, било би му драже да је уместо њих ужарени угаљ него да их изговори.' Посланик му је одговорио: 'Аллаху екбер, Аллаху екбер (Аллах је највећи). Хвала Аллаху који је ђавоље сплетке свео на весвесе (дошаптавања).”

„Доћи ће време када ће некоме човеку бити достављен хадис од мене, а он ће бити наслоњен на свој лежају па ће казати: 'Између нас је Аллахова Књига. Оно што је у њој халал и ми ћемо третирати дозвољеним, а оно што је харам и ми ћемо сматрати забрањеним.' Међутим, оно што забрани Аллахов Посланик је исто као када Аллах забрани!”