Енциклопедија Посланикових хадиса

„Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха.“

„Ко каже у току једног дана сто пута: ‘Субханаллахи ве би хамдихи’(Слављен нека је Аллах и Њему припада сва хвала), опроштени су му сви греси, па макар их било као морске пене.“

‘Хоћете ли да вас обавестим о вашим најбољим делима која су најодабранија код вашег Владара, која вас уздижу на највише степене, која су вам боља од удељивања злата и сребра, и која су боља од сукоба с непријатељем у коjeм бисте их ви убијали а и они вас?’ ‘Свакако!’, одговорише они. Он рече: ‘Зикруллах - спомињање Узвишеног Аллаха.’“

да је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те да му је казао: "Аллахов Посланиче, ђаво се испречио између мене и намаза. Учење Кур'ана ми ђаво доводи у питање.“ Посланик му рече: "То је ђаво који се зове Хинзеб, када га осетиш проучи е'узу“ (затражи од Узвишеног Аллаха утичиште од ђавола) и пљуцни три пута на леву страну.“ "Тако сам урадио, па га је Аллах удаљио од мене”, рекао је Осман.

„Нека ти је језик непрестано влажан од спомињања и величања Аллаха.“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех.’, Аллах, Узвишени, каже: ‘Мој роб је погрешио, и зна да има Господара Који прашта грехе и Који кажњава због греха ако хоће.’ Затим роб поново учини грех па каже: ‘О Господару, опрости ми мој грех.’ , а Аллах Узвишени, каже: 'Мој роб је учинио грех, и зна да има Господара Који прашта грехе, и Који кажњава због греха ако хоће. Ја сам опростио Моме робу, па нека ради шта хоће.’”

једном приликом Посланик је затекао своје асхабе у халки и упитао их: ‘Шта вас је окупило?’, на што су рекли: ‘Окупили смо се да спомињемо Аллаха, да Му захваљујемо што нас је упутио у ислам и што нам га је дао као благодат!’ ‘Тако вам Аллаха, зар се ни због чега другог нисте окупили?’, упитао је он. ‘Аллаха нам, само због тога смо се окупили!’, одговорили су они, а он је рекао: ‘Нисам вас заклео због сумње у вас, него зато што ми је дошао (анђео) Габријел (Џибрил) и рекао да се Аллах поноси вама пред анђелима.’“

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“