Енциклопедија Посланикових хадиса

„Ко каже у току једног дана сто пута: ‘Субханаллахи ве би хамдихи’(Слављен нека је Аллах и Њему припада сва хвала), опроштени су му сви греси, па макар их било као морске пене.“

да је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те да му је казао: "Аллахов Посланиче, ђаво се испречио између мене и намаза. Учење Кур'ана ми ђаво доводи у питање.“ Посланик му рече: "То је ђаво који се зове Хинзеб, када га осетиш проучи е'узу“ (затражи од Узвишеног Аллаха утичиште од ђавола) и пљуцни три пута на леву страну.“ "Тако сам урадио, па га је Аллах удаљио од мене”, рекао је Осман.

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех.’, Аллах, Узвишени, каже: ‘Мој роб је погрешио, и зна да има Господара Који прашта грехе и Који кажњава због греха ако хоће.’ Затим роб поново учини грех па каже: ‘О Господару, опрости ми мој грех.’ , а Аллах Узвишени, каже: 'Мој роб је учинио грех, и зна да има Господара Који прашта грехе, и Који кажњава због греха ако хоће. Ја сам опростио Моме робу, па нека ради шта хоће.’”

једном приликом Посланик је затекао своје асхабе у халки и упитао их: ‘Шта вас је окупило?’, на што су рекли: ‘Окупили смо се да спомињемо Аллаха, да Му захваљујемо што нас је упутио у ислам и што нам га је дао као благодат!’ ‘Тако вам Аллаха, зар се ни због чега другог нисте окупили?’, упитао је он. ‘Аллаха нам, само због тога смо се окупили!’, одговорили су они, а он је рекао: ‘Нисам вас заклео због сумње у вас, него зато што ми је дошао (анђео) Габријел (Џибрил) и рекао да се Аллах поноси вама пред анђелима.’“

„О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“

"Када муезин изговори: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’ (Аллах је највећи, Аллах је највећи), па неко од вас каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па муезин изговори: ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллах’ (Сведочим да нема истинског бога мимо Аллаха), па неко од вас каже: ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллах’, па муезин: ‘Ешхеду енне Мухаммеден ресулуллах’(Сведочим да је Мухаммед Аллахов Посланик), па неко од вас каже: ‘Ешхеду енне Мухаммеден ресулуллах’, па муезин каже: ‘Хајје 'алессалах’(Дођите на намаз), па неко од вас каже: ‘Ла хавле ве ла куввете илла биллах’ (Нема снаге нити моћи мимо Аллаха), па муезин каже: ‘Хајје 'алел-фелах’(Дођите на спас), па неко од вас каже: ‘Ла хавле ве ла куввете илла биллах’, па муезин каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па неко од вас каже: ‘Аллаху екбер, Аллаху екбер’, па муезин каже: ‘Ла илахе иллаллах’, па неко од вас изговори из дубине свога срца: ‘Ла илахе иллаллах,’ ући ће у Рај.’“

Ебу-Зерр, нека је Аллах задовољан њиме, преноси да су неки људи рекли: „О Аллахов Посланиче, имућни људи су однели све награде, клањају као што и ми клањамо, посте као што и ми постимо, а поред тога дају милостињу од свог вишка иметка.“ Тада им је рекао: „Зар вам Аллах није омогућио да и ви дајете милостињу? Сваки тесбих (изговор: Субханаллах) је милостиња, сваки текбир (изговор: Аллаху екбер) је милостиња, свако ‘елхамду лиллах’ је милостиња, сваки изговорени шахадет је милостиња, подстицање на добро је милостиња и одвраћање од зла је милостиња, па чак је и брачни однос милостиња.“ Они тада рекоше: „О Аллахов Посланиче, зар и за задовољавање своје страсти човек има награду?“ Посланик, мир над њим, рече: „Шта мислите, када би ту своју страст човек задовољио на недозвољен начин, би ли за то био грешан? Исто тако, ако то уради на дозвољен (халал) начин, за то има награду.“

"Када чујете муезина да учи езан говорите оно што он говори, затим донесите салават на мене, јер ко донесе један салават на мене Аллах донесе на њега десет салавата. Након тога, тражите од Аллаха за мене весилет, а то је посебно место у Рају које приличи само једном Аллаховом робу. Надам се да ћу то бити ја. Ко затражи за мене весилет биће ми дозвољен ода се заузимам за њега.“