Енциклопедија Посланикових хадиса

„Нико од вас неће бити потпуни верник све док његова страст не буде следила оно са чиме сам ја послан.“

„Дела се вреднују према намери, и заиста сваком човеку припада само оно што је наумио. Па ко учини хиџру (ко се преселио из једног места у друго) ради Аллаха и Његова Посланика, његова хиџра је ка Аллаху и Његовом Посланику, а ко учини хиџру ради неке овосветске користи, или ради жене да је ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.” У верзији код Бухарије стоји: „Дела се вреднују према намерама i сваком човеку припада само оно што је намеравао.”

„Аллах наводи пример правог пута. Два зида се налазе на обе стране пута, а на тим зидовима су отворена врата преко којих су спуштене завесе. На почетку пута налази се један позивач који говори: ‘Људи, крените сви овим путем и немојте ићи на странпутицу!’ Други позивач налази се изнад пута и када човек жели да отвори било која прекривена врата овај позивач га упозори: ‘Тешко ти се, не отварај ова врата! Ако их само отвориш, неминовно ћеш и ући.’ Овај пут представља ислам, а два зида су Аллахове границе. Што се тиче отворених врата, то је оно што је Узвишени забранио, а позивач на почетку пута је Аллахова књига. На крају, позивач изнад пута је саветник од Аллаха којег сваки муслиман има у срцу.”

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, често упућивао дову: „О ти који преокрећеш срца, учврсти моје срце на Твојој вери!“ Упитао сам га: „Аллахов Посланиче, поверовали смо у тебе и у оно што ти је објављено, па зар се бојиш за нас?“ „Да“, одговори им Посланик, те настави: „Заиста су срца између два Аллахова прста. Окреће их како жели.“

‘Приказани су ми Рај и Пакао. Никада нисам видео ништа попут овог дана, у погледу добра и зла. Да знате оно што ја знам, мало бисте се смејали, а много плакали.’“ Енес каже: „Није било тежег дана за другове Божијег Посланика, алејхисселам, од тог дана. Покрили су своје главе и могли су се чути како јецају.“ Тада је устао Омер и рекао: „Задовољни смо да нам је Аллах Господар, ислам вера, а Мухамед посланик.“ Затим је устао један човек и упитао: „Ко је мој отац?“ Посланик му је одговорио: „Твој отац је тај и тај.“ Тада је објављен ајет: „О ви који верујете, не питајте о стварима које ће вам, ако вам се разјасне, донети нелагоду!“ (Ел-Маида, 101).

"Свим мојим следбеницима ће бити опроштено, само не онима који грехе јавно чине. У јавно чињење греха спада то да човек преко ноћи нешто уради, а ујутро, након што му је то Аллах покрио, некога зовне и каже: ‘Синоћ сам урадио то и то’, тако да заноћи прекривен заштитом свога Господара, а осване скидајући Аллахову заштиту са себе.“

„Узвишени Аллах пружа Своју руку ноћу како би се покајао онај ко је грешио дању, а пружа Своју руку дању како би се покајао онај ко чине грехе ноћу, и тако све док не изађе Сунце са запада.“

„Рекао је Узвишени Бог: ‘Припремио сам за Своје добре робове оно што око није видело, ухо није чуло и што људски ум није могао ни да замисли.’“ Ебу Хурејра је додао: „Читајте ако желите: ‘Па нико не зна какве их радости скривене чекају као награда за оно што су чинили.’“ (Ес-Сеџда, 17.)