Енциклопедија Посланикових хадиса

„Заиста је успешан онај ко прихвати ислам, коме је додељена довољна опскрба и кога је Аллах задовољним учинио оним што му је дао.“

‘Шта ја имам са овим светом? Ја на овом свету нисам ништа друго до путник који се склонио у хладовину испод дрвета, затим је кренуо и оставио је.’“

"Пример доброг друга и лошег друга је као пример продавца мириса и онога који дува у ковачки мех; продавац мириса или ће ти га поклонити, или ћеш га од њега купити, или ћеш барем од њега осетити леп мирис, а онај који дува у ковачки мех или ће ти спалити одећу, или ћеш од њега осетити ружан мирис.“

„Чистоћа је пола веровања; речи ‘елхамдулиллах ’испуњавају вагу добрих дела, а речи ’субханаллахи вел-хамдулиллах’ испуњавају простор између небеса и Земље. Молитва (намаз) је светлост, милостиња (садака) је доказ, стрпљење је сјај, а Кур'ан је доказ за тебе или против тебе. Сви људи некуд поране и тргују својом душом, па је или ослободе или упропасте.“

„Човек не може напунити гору посуду од стомака. Довољно је неколико залогаја који ће га одржати у животу. А ако већ мора јести више, нека трећину стомака напуни храном, трећину пићем, а трећину остави за дисање.“

„Аллаху мој, тражим од Тебе свако добро, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), оно што знам од њега и оно што не знам, и Теби се утичем од сваког зла, пре (на овоме свету) и касније (на ономе свету), онога што знам од њега и онога што не знам. Аллаху мој, од Тебе тражим добро које од Тебе тражи твој роб и веровесник и Теби се утичем од зла од којег је уточиште тражио твој роб и веровесник. Аллаху мој, од Тебе тражим Џеннет и оно што приближава њему од речи и дела, и тражим уточиште код Тебе од Ватре и онога што приближава њој од речи и дела. И тражим од Тебе да учиниш сваку одредбу добром за мене.“

„Ко сретне Аллаха (на Судњен дану) не придружујући Му ништа, ући ће у Рај, а ко Га сретне придружујући Mу нешто, ући ће у Пакао.“

„Понижен је човек код којег сам ја споменут, а он не упути благослов на мене. Понижен је човек којем је дошао Рамазан, а он се завршио пре него што му је опроштено. Понижен је човек чији су родитељи доживели старост у његовом присуству, а није заслужио Рај (својим доброчинством према њима).“