Енциклопедија Посланикових хадиса

"Нисам оставио веће искушење за мушкарце од жена.”

„Седео сам са Веровесником, мир и благослов Божији нека су на њега, док су се двојица људи међусобно вређала. Једном од њих је лице поцрвенело, а вратне жиле су му се надуле. Тада је Веровесник, мир и благослов Божији нека су на њега, рекао: 'Знам једну реч због које би, када би је изговорио, нестало оно што осећа. Када би рекао: ‘Е'узу биллахи минеш-шејтанир-раџим (Тражим заштиту код Аллаха од проклетог шejтана), нестало би оно што осећа.’ Тада су му рекли: ‘Посланик, мир и благослов Божији нека су на њега, каже да тражиш заштиту код Аллаха од шejтана.’ Па је рекао: 'Зар сам ја луд?'“

"Две врсте становника Пакла нисам видео: мучитеље који ударају људе бичевима који личе на кравље репове и жене обучене, а голе, које у заблуду одводе и саме су у заблуди. Главе су им попут кривих грба камиле. Оне неће ући у Рај, нити ће осетити његов мирис, а његов мирис се осети на тој и тој удаљености.“

„Дела се вреднују према намери, и заиста сваком човеку припада само оно што је наумио. Па ко учини хиџру (ко се преселио из једног места у друго) ради Аллаха и Његова Посланика, његова хиџра је ка Аллаху и Његовом Посланику, а ко учини хиџру ради неке овосветске користи, или ради жене да је ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.” У верзији код Бухарије стоји: „Дела се вреднују према намерама i сваком човеку припада само оно што је намеравао.”

'Ономе ко одседне на неком месту и изговори ове речи: 'Утичем се помоћу Аллахових савршених речи од зла свега што је створио!' (Е'узу би келиматиллахит-таммати мин шерри ма халек) неће му на том месту ништа наудити.”

„О људи, Узвишени Аллах је добар и прима само добро. Аллах је верницима наредио оно што је наредио и посланицима, када је рекао: ‘О посланици, једите дозвољена и лепа јела, и чините добра дела.’ (Ел-Му'минун, 51) ‘О верници, једите дозвољена и лепа јела која смо вам подарили.’“ (Ел-Бекара, 172) Затим је споменуо човека рашчупане косе и прашњав од дугог путовања, који подиже руке према небу молећи: „Господару мој, Господару мој!, а храна му је харам, пиће му је харам, одећа му је харам и одхрањен је харамом, па како да му дова буде примљена?“

„Посланик, алејхисселам, је изашао од ње рано ујутру након што је клањао сабах (јутарњу молитву), а она је била у својој просторији за молитву. Потом се вратио касније, а она је још увек била у истом положају. Рекао је: ‘Јеси ли још увек у стању у којем сам те оставио?’ Она је одговорила: ‘Да.’ Тада је Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Заиста сам након тебе изговорио четири речи, три пута. Када би се оне измериле са оним што си ти изговорила од јутрос, надмашиле би их у тежини: ‘Субханаллахи ве би-хамдихи, адеде халкихи, ве рида нефсихи, ве зинете аршихи, ве мидаде калиматихи.’“

"Ко навече проучи последња два ајета суре ел-Бекаре, биће му довољна (за ту ноћ).“