Енциклопедија Посланикових хадиса

‘Приказани су ми Рај и Пакао. Никада нисам видео ништа попут овог дана, у погледу добра и зла. Да знате оно што ја знам, мало бисте се смејали, а много плакали.’“ Енес каже: „Није било тежег дана за другове Божијег Посланика, алејхисселам, од тог дана. Покрили су своје главе и могли су се чути како јецају.“ Тада је устао Омер и рекао: „Задовољни смо да нам је Аллах Господар, ислам вера, а Мухамед посланик.“ Затим је устао један човек и упитао: „Ко је мој отац?“ Посланик му је одговорио: „Твој отац је тај и тај.“ Тада је објављен ајет: „О ви који верујете, не питајте о стварима које ће вам, ако вам се разјасне, донети нелагоду!“ (Ел-Маида, 101).

"Свим мојим следбеницима ће бити опроштено, само не онима који грехе јавно чине. У јавно чињење греха спада то да човек преко ноћи нешто уради, а ујутро, након што му је то Аллах покрио, некога зовне и каже: ‘Синоћ сам урадио то и то’, тако да заноћи прекривен заштитом свога Господара, а осване скидајући Аллахову заштиту са себе.“

„Узвишени Аллах пружа Своју руку ноћу како би се покајао онај ко је грешио дању, а пружа Своју руку дању како би се покајао онај ко чине грехе ноћу, и тако све док не изађе Сунце са запада.“

„Господару, опрости ми грехе и незнање, претеривање у поступцима мојим, и оно што Ти боље знаш од мене самога. Господару, опрости ми збиљу и шалу, погрешку и намеру, јер све то је при мени. Господару, опрости ми пријашње и касније грехе, оно што учиних тајно и јавно и оно што Ти боље знаш од мене самога. Ти Своjoј милости приближујеш онога кога Ти хоћеш, а од њега удаљујеш онога кога хоћеш, и Ти над свим имаш моћ.“

„Нека нико од вас не каже: ‘Аллаху, опрости ми ако хоћеш, смилуј ми се ако хоћеш, опскрби ме ако хоћеш.’ Нека буде одлучан у својој молби, јер Аллах чини оно што хоће, и нема никога ко Га може присилити.“

"Када човек спомене Узвишеног Аллаха приликом уласка у кућу и приликом јела, сотона својим друговима каже: ‘Нема вам ноћас конака и вечере’ , а ако уђе не спомињући Узвишеног Аллаха при уласку, ђаво каже: ‘Пронашли сте коначиште.’ Када при јелу не спомене Аллахово име, ђаво каже: ‘Пронашли сте коначиште и вечеру.’“

да је неки пустињак дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те му је рекао: "Подучи ме нечему што ћу изговарати!“ Посланик му рече: "Изговарај: 'Ла илахе иллаллах вахдеху ла шерике леху, Аллаху екберу кебира, вел-хамду лиллахи кесира, субханаллахи раббил-'алемин, ла хавле ве ла куввете илла биллахил-'азизил-хаким. (Нема истинског бога мимо Аллаха, Јединог, Који нема саучесника. Аллах је највећи, Њега много хвалимо. Узвишен је Аллах, Господар светова. Нема промене нити моћи мимо Аллаха, Силног и Мудрог).“ Пустињак рече: "То је за мог Господара, шта је за мене? Изговарај: Аллахуммаг-фирли вер-хамни вех-дини вер-зукни' (Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, упути ме и опскрби ме)“, одговори му Посланик.

„О људи, Узвишени Аллах је добар и прима само добро. Аллах је верницима наредио оно што је наредио и посланицима када је рекао: ‘О посланици, једите дозвољена и лепа јела, и чините добра дела.’ (Ел-Му'минум, 51) ‘О верници, једите дозвољена и лепа јела која смо вам подарили.’ (Ел-Бекара, 172)“ Затим је говорио о човеку рашчупане косе и прашњавом од дугога путовања, који диже руке према небу молећи: „‘Господару мој, Господару мој!’, а храна му је харам, пиће му је харам, одећа му је харам и одхрањен је харамом, па како да му дова буде примљена?“