Енциклопедија Посланикових хадиса

„Дошли су неки људи из племена Укл или Урејна и нису поднели климу Медине. Божији Посланик, алејхисселам, наредио им је да оду до камила и да пију њихову мокраћу и млеко. Они су пошли, и када су оздравили, убили су чобанина Посланикових камила и украли стоку. Вест о томе стигла је у раним јутарњим часовима, па је Посланик, алејхисселам, послао људе да их потраже. Када је Сунце изашло, довели су их. Наредио је да им се одсеку руке и ноге, да им се очи истерају, и да буду бачени на пусти терен, где су тражили воду, али им није дата.“ Ебу Килаба додаје: „Ови људи су украли, убили, одрекли се вере након што су били верници и повели рат против Бога и Његовог Посланика.“

„Када би Аллахов Посланик, алејхисселам, дошао болеснику да се моли за њега, рекао би: Езхибил-бе'с раббен-нас, ве-шфи ентеш-шафи, ла шифа'е илла шифа'ук, шифа'ен ла југадиру секама. ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“

"Сутра ћу предати заставу човеку преко којег ће Аллах дати победу под његовим вођством. Он воли Аллаха и Његовог Посланика и њега воли Аллах и Његов Посланик. Свет је ту ноћ провео причајући о томе коме ли ће је дати. Када су осванули, отишли су Аллаховом Посланику и свако од њих је желео да њему буде дата. Тада је Посланик упитао: "Где је Алија б. Еби Талиб?“ "Боле га очи“, неко рече. Кренули су по њега па су га довели. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је пљуцнуо у очи и проучио му дову. Оздравио је као да га ништа није ни болело. Потом му је дао заставу, а Алија рече: "Хоћу ли се борити против њих док не буду попут нас?“ Он рече: "Полако иди док не дођеш у њихово место, потом их позови у ислам и обавести их какве обавезе имају према Узвишеном Аллаху, јер, тако ми Аллаха, да будеш узрок да Аллах упути једног човека боље ти је од црвених камила.“