Енциклопедија Посланикових хадиса

„Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, сваку ноћ, када би легао у постељу, сакупио руке и проучио, пљуцкајући у њих: Кул хувеллаху ехад, Кул е'узу би Рабби-л-фелек и Кул е'узу би Рабби-н-нас, а онда би рукама потрао по своме телу, почевши од главе и лица, па све докле би могао допрети. То је чинио три пута.

„Био сам онај који је точио пиће људима у кући Ебу Талхе, а тада је њихово вино било од укисељених урми. Тада је Божији Посланик, мир над њим, наредио да гласник објави: ‘Знајте да је вино забрањено!’ Рекао је: Ебу Талха ми је рекао: ‘Изађи и проспи га.’ И ја сам изашао и проспуо га, па је текло улицама Медине. Неки људи су рекли: ‘Људи су погинули, а вино је још у њиховим стомацима.’ Тада је Аллах објавио: ‘Они који верују и чине добра дела немају греха за оно што су пре конзумирали.’ (Ел-Маида: 93)“

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, спомињао и величао Аллаха у сваком стању.

„А ко у њему (Светом храму) науми зулум чинити, окусит ће болну патњу“ [Ел-Хаџџ: 25], па је рекао: „Када би човек само намеравао да у њему (Храму) почини неправду, па био чак у Адену у Јемену, Аллах би му дао да окусити болну патњу.“

"Када се Ебу-Талибу приближила смрт, посетио га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и нашао код њега Ебу Џехла и Абдуллаха бин Еби Умејје бин Мугиру. Тада му се обратио речима: ‘Амиџа, изговори: Ла илахе иллаллах! - речи које ће ми бити потпора да се залажем за тебе код Узвишеног Аллаха на Судњем дану!'’ Ебу Џехл и Абдуллах бин Ебу Умејје рекоше: ‘Зар би напустио веру Абдул-Мутталибову?!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао му је ове речи и понављао их, а и они су исто чинили, све док Ебу Талиб није рекао да остаје у вери Абдул-Мутталибовој, одбивши изговорити: ‘Ла илахе иллаллах!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада рече: ‘Тако ми Аллаха, молићу Га да ти опрости све док ми то не забрани! ’Потом је објављен ајет: ‘Веровеснику и верницима није дозвољено да моле опрост за многобошце!" (Ет-Тевбе, 113.) У поводу случаја с Ебу Талибом, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, такође је објављено: ‘Ти, заиста, не можеш упутити на Прави пут онога кога ти желиш да упутиш; Аллах упућује на Прави пут онога кога Он хоће.’“( Ел-Касас, 56.)

„Када је објављен ајет: ‘Ми смо ти дали јасну победу, да би ти Аллах опростио...' све до речи: 'велик успех’ (Ел-Фетх: 1-5.), на повратку са Худејбије, док су их обузимали туга и жалост, а већ су принели жртву за умру на Худејбији, Посланик, алејхисселам, је рекао:‘Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света.’“

"Ко навече проучи последња два ајета суре ел-Бекаре, биће му довољна (за ту ноћ).“