Енциклопедија Посланикових хадиса

„Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”

„Један човек је чуо другог како понавља суру ‘Кул хуваллаху Ехад’ (‘Реци: Он је Бог, Један’) и сматрао је да је то мало. Када је освануо, отишао је Божијем Посланику, алејхисселам, и испричао му то. Било је очигледно да је човек потценио важност те суре. Тада је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: ‘Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, она је равна трећини Кур'ана.’“