Енциклопедија Посланикових хадиса

да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, проучио ајет: „Он теби објављује Књигу у којој су ајети јасни, који су главнина Књиге, и други мање јасни. Они чија су срца покварена - жељни смутње и свог тумачења, следе оне што су мање јасни. А тумачење њихово зна само Аллах. Они, пак, који су у науку добро упућени, говоре: ‘Ми верујемо у њих, све је то од нашега Господара!’ А само разумом обдарени схватају.” (Алу Имран, 7) Аиша је рекла: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ми је рекао: „Када приметиш оне који се поводе за смутњом, знај да је Аллах упозорио на њих па их се причувај."

„Ко научи десет ајета од почетка суре Ел-Кехф, биће сачуван од Деџџала.“ А у другој верзији хадиса: „од последњих десет ајета суре Ел-Кехф.“

"Узвишени Аллах је рекао: ‘Поделио сам намаз између Себе и Мога роба на два дела, а Мом робу припада оно што затражи’, па кад каже роб: ‘Хвала Аллаху Господару светова’, Аллах каже: ‘Мој роб Ми захваљује’, па кад каже: ‘Милостивог, Самилосног’, Аллах каже: ‘Мој роб Ме хвали,’ па кад каже: ‘Владару Судњег дана’, Аллах каже: ‘Мој роб Ме слави’, па кад каже: ‘Само Тебе обожавамо и само од Тебе помоћ тражимо’, Аллах каже: ‘Ово је између Мене и Мога роба, а Мом робу припада оно што затражи.’ Па кад каже: ‘Упути нас на прави пут, на пут оних којима си милост Своју даровао, а не оних који су против себе срџбу изазвали нити оних који су залутали.’ Аллах каже: ‘Ово је за Мог роба, а њему припада оно што затражи.’“

"Не претварајте своје куће у гробља! Заиста шејтан (сотона) бежи из куће у којој се учи сура ел-Бекаре.“

да су неки многобошци много људи, те да су пуно чинили блуд, а затим су дошли посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекли му: "Оно чему нас позиваш је добро, али кад би нас обавестио да се за оно што смо урадили можемо откупити!“, па је објављен ајет: "И они који мимо Аллаха другог бога не моле, и који, оне које је Аллах забранио, не убијају, осим кад се на то има право, и који не блудниче...“ [Ел-Фуркан, 68.], а такође је објављено и: "Реци: ‘О робови Моји, који сте против себе у гресима претеривали, не губите наду у Аллахову милост!’“[Ез-Зумер, 53.]

„Судњи дан неће наступити док Сунце не изађе са запада. Кад изађе и људи га угледају сви ће поверовати. То ће бити: ‘Онога дана када неки предзнаци од Господара твога дођу ниједном човеку неће користити то што ће тада веровати, ако пре није веровао, или ако није као верник какво добро урадио.’ (Ел-Ен'ам, 158.) Судњи дан ће наступити, а два човека су прострли одећу како би обавили купопродају. Међутим, неће стићи то обавити нити ће успети поновно узети одећу. Судњи дан ће наступити, а човек ће кренути са камиљим млеком и неће га стићи попити. Судњи дан ће наступити, а човек ће приступити врелу и неће се стићи напити воде. Судњи дан ће наступити, а неко од вас ће подићи залогај хране и приближити га устима, али неће стићи да га поједе.”

„Ебул-Мунзире, знаш ли који је ајет у Кур'ану највеличанственији?” ,,Аллах и Његов Посланик најбоље знају“, рекао сам, а Посланик понови: ,,Ебул-Мунзире, знаш ли ти који је ајет из Аллахове Књиге највеличанственији?“ Ја рекох: ,,Аллаху ла илахе илла хувел-хајјул-кајјум…(Ајетул-курсијј).“ Он ме потапша по прсима и рече: ,,Пријатно и срећно ти било знање, Ебул-Мунзире.”

„Смрт ће бити доведена у лику црно-белог овна, а затим ће зовнути гласник: ‘О становници Џеннета (Раја)!’, па ће они испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Затим ће бити позвани становници Џехеннема (Пакла). И они ће испружити вратове да боље виде и гледати. ‘Знате ли ово?’, биће упитани. ‘Да, знамо’, одговориће, ‘то је смрт.’ Сви су је већ видели. Тада ће ован (тј. смрт) бити заклан, а онда ће бити речено: ‘Џеннетлије, вечност и нема више смрти! Џехеннемлије, вечност и нема више смрти! Потом је (Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега) проучио: ‘И опомени их Даном туге, када ће с полагањем рачуна бити завршено, а они су равнодушни били и нису веровали’ (Мерјем, 39), додавши: ‘Ово су људи који на дуњалуку не верују, у немару, равнодушности и безбрижности.’”