Enciklopedija Poslanikovih hadisa

"Kada se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, približio smrtni čas, stavljao bi košulju na lice, a kada bi mu postalo teško, lice bi otkrivao. U takvom stanju, on je rekao: 'Neka je Allahovo prokletstvo na jevreje i kršćane. Gradili su bogomolje na kaburovima njihovih vjerovjesnika.' Time je upozoravao na njihove postupke."

da je neki čovjek došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa su popričali oko nečega, te mu je taj čovjek kazao: "Ono što hoće Allah i što hoćeš ti." Pa mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Zar me činiš Allahu ravnim? Reci: 'Ono što samo Allah hoće.'"

"Jahao sam sa Vjerovjesnikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, na magarcu, ра mi је rekao: 'О Mu'aze! Znaš li koje је Allahovo pravo prema ljudima i koje је pravo ljudi prema Allahu?' Rekao sam: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.' On је rekao: 'Zaista је Allahovo pravo prema ljudima da Ga ljudi obožavaju i da Mu ništa ne pridružuju, а pravo ljudi prema Allahu jeste da On ne kazni onoga ko Mu ništa ne pridružuje.' Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, da li da obradujem narod tom radosnom viješću?' Rekao је: 'Nemoj, jer ćе zanemariti rad i na to se osloniti."'

'Ko kaže: 'La ilahe illallah' - da nema istinskog boga mimo Allaha i uznevjeruje u sve drugo, njegov imetak i krv su zaštićeni, a obračun će sa njim Allah svesti.'"

da je neko upitao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Ko će se najviše usrećiti sa tvojim zauzimanjem?" On je odgovorio: "Nisam ni mislio da će me neko prije tebe o ovome pitati, jer sam primijetio da se trudiš oko pamćenja i razumijevanja hadisa. To je onaj ko iskreno iz svoga srca kaže da nema istinskog Boga koji zaslužuje da se obožava osim Allaha."

„Alija ibn Ebi Talib mi je rekao: 'Želiš li da te zadužim onim čime je mene Allahov Poslanik zadužio? Sruši svaki kip i poravnaj svaki uzdignuti kabur!'"

„Ne kunite se kumirima (et-tavagi) niti svojim očevima.“

"Jednom prilikom smo sjedili okupljeni oko Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U našem društvu bili su i Ebu Bekr i Omer. Poslanik je iznenada ustao i otišao od nas. Zadugo se nije vratio. Pobojali smo se da mu se šta nije desilo, pa nas je to zastrašilo. Jednom prilikom sjedili smo okupljeni oko Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U našem društvu bili su i Ebu Bekr i Omer. Poslanik je iznenada ustao i otišao od nas, a dugo se nije vraćao. Pobojali smo se da mu se nešto nije dogodilo, pa nas je to uznemirilo i uplašilo. Ustali smo da ga potražimo. Ja sam bio prvi koga je to zabrinulo. Krenuo sam tražiti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sve dok nisam došao do jednog ensarijskog voćnjaka koji je pripadao plemenu Nedždžar. Kružio sam oko njega tražeći ulaz, ali ga nisam našao. Iznenada sam ugledao mali potok kako protiče kroz ogradu voćnjaka iz vanjskog bunara. Skupio sam se koliko sam mogao i kroz njega se provukao, te došao do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanik tada upita: “Je li to Ebu Hurejre?“ Rekoh: “Jest, Allahov Poslaniče.“ Upitao me: “Šta te muči?“ Rekoh: “Bio si s nama, pa si otišao i dugo se zadržao. Pobojali smo se da ti se nešto desilo i to nas je uplašilo. Ja sam bio prvi koji se zabrinuo. Došao sam do ovog voćnjaka i uvukao se u njega kao što se lisica uvlači. I ljudi koji su ostali iza mene su zabrinuti.“ Tada mi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Ebu Hurejre!“ – i pruži mi svoje dvije papuče – “Idi s ove dvije moje papuče, pa koga god izvan voćnjaka sretneš, a da iskreno vjeruje da nema istinskog boga osim Allaha, obraduj ga Džennetom.“ Prvo sam sreo Omera. Kada me je ugledao, upitao je: “Šta će ti te dvije papuče, Ebu Hurejre?“ Rekao sam: “Ove dvije papuče su papuče Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslao me s njima da, koga god sretnem, a da iskreno vjeruje da nema istinskog boga osim Allaha, obradujem Džennetom.“ Ebu Hurejre, radijallahu anhu, dalje pripovijeda da ga je Omer, radijallahu anhu, nakon toga udario u prsa i oborio na zemlju, pa mu rekao: “Vrati se, Ebu Hurejre.“ Vratio sam se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, suzdržavajući se od plača. Omer me je pratio i išao za mnom. Kada me je Poslanik ugledao, upitao me je: “Šta ti se desilo, Ebu Hurejre?“ Rekao sam: “Sreo sam Omera i obavijestio ga o onome s čime si me poslao, pa me udario u prsa i oborio na zemlju.“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada je upitao Omera: “Omere, šta te je navelo da to učiniš?“ Omer je rekao: “Allahov Poslaniče, draži si mi od oca i majke. Jesi li ti, zaista, poslao Ebu Hurejrea sa svojim papučama da Džennetom obraduje svakoga ko iskreno svjedoči da nema boga osim Allaha?“ “Jesam“, odgovori Poslanik. Omer tada reče: “Nemoj to činiti, jer se bojim da će se ljudi na to osloniti i zapostaviti djela. Pusti ih neka se trude i rade.” Na to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Ostavi ih.”