Enciklopedija Poslanikovih hadisa

"Allah je ljubomoran, a i vjernik je. Allahova ljubomora biva onda kada vjernik čini ono što mu je Allah zabranio."

neki ashabi upitali Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Mi imamo neke misli kojih se zgrožavamo da ih kažemo." "Da li je to zaista tako?" upita Poslanik, a oni potom odgovoriše: "Da." "To je znak pravog vjerovanja", kaza im Poslanik.

"Šejtan dođe čovjeku i zapitkuje ga: 'Ko je stvorio ovo, a ko je stvorio ono?' Sve dok ga ne upita: "A ko je stvorio tvoga Gospodara?' Pa, kada se to desi, neka zatraži utočište kod Allaha i neka prestane razmišljati o tome."

"Budite ustrajni i postojani, te se trudite da što ispravnije radite. Znajte da se niko od vas neće spasiti džehennemske kazne svojim djelima." Ashabi su upitali: "Zar ni ti, Allahov Poslaniče?" Kazao je: "Ni ja, osim ako me Allah, iz Svoje dobrote, obaspe Svojom milošću."

"Uzvišeni Allah kaže: 'Ja sam Sebi dovoljan i ne treba Mi drug. Ko učini neko djelo u Moje ime i ime nekoga drugog, Ja ću ga prepustiti tome drugom.'"

"Allah ne gleda u vaše izglede niti u vaše imetke. On, zapravo, gleda u vaša srca i djela."

"Uistinu, Allah je zadovoljan s vama ako radite tri stvari, a mrzi ako radite tri stvari. Zadovoljan je time da Ga obožavate i da Mu ništa ne pridružujete, da se svi čvrsto držite Allahovog užeta i da se ne razjedinjujete. A mrzi prazne riječi (rekla-kazala), pretjerano zapitkivanje i rasipanje imetka."

"Jednom prilikom smo sjedili okupljeni oko Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U našem društvu bili su i Ebu Bekr i Omer. Poslanik je iznenada ustao i otišao od nas. Zadugo se nije vratio. Pobojali smo se da mu se šta nije desilo, pa nas je to zastrašilo. Jednom prilikom sjedili smo okupljeni oko Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U našem društvu bili su i Ebu Bekr i Omer. Poslanik je iznenada ustao i otišao od nas, a dugo se nije vraćao. Pobojali smo se da mu se nešto nije dogodilo, pa nas je to uznemirilo i uplašilo. Ustali smo da ga potražimo. Ja sam bio prvi koga je to zabrinulo. Krenuo sam tražiti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sve dok nisam došao do jednog ensarijskog voćnjaka koji je pripadao plemenu Nedždžar. Kružio sam oko njega tražeći ulaz, ali ga nisam našao. Iznenada sam ugledao mali potok kako protiče kroz ogradu voćnjaka iz vanjskog bunara. Skupio sam se koliko sam mogao i kroz njega se provukao, te došao do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslanik tada upita: “Je li to Ebu Hurejre?“ Rekoh: “Jest, Allahov Poslaniče.“ Upitao me: “Šta te muči?“ Rekoh: “Bio si s nama, pa si otišao i dugo se zadržao. Pobojali smo se da ti se nešto desilo i to nas je uplašilo. Ja sam bio prvi koji se zabrinuo. Došao sam do ovog voćnjaka i uvukao se u njega kao što se lisica uvlači. I ljudi koji su ostali iza mene su zabrinuti.“ Tada mi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Ebu Hurejre!“ – i pruži mi svoje dvije papuče – “Idi s ove dvije moje papuče, pa koga god izvan voćnjaka sretneš, a da iskreno vjeruje da nema istinskog boga osim Allaha, obraduj ga Džennetom.“ Prvo sam sreo Omera. Kada me je ugledao, upitao je: “Šta će ti te dvije papuče, Ebu Hurejre?“ Rekao sam: “Ove dvije papuče su papuče Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poslao me s njima da, koga god sretnem, a da iskreno vjeruje da nema istinskog boga osim Allaha, obradujem Džennetom.“ Ebu Hurejre, radijallahu anhu, dalje pripovijeda da ga je Omer, radijallahu anhu, nakon toga udario u prsa i oborio na zemlju, pa mu rekao: “Vrati se, Ebu Hurejre.“ Vratio sam se Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, suzdržavajući se od plača. Omer me je pratio i išao za mnom. Kada me je Poslanik ugledao, upitao me je: “Šta ti se desilo, Ebu Hurejre?“ Rekao sam: “Sreo sam Omera i obavijestio ga o onome s čime si me poslao, pa me udario u prsa i oborio na zemlju.“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada je upitao Omera: “Omere, šta te je navelo da to učiniš?“ Omer je rekao: “Allahov Poslaniče, draži si mi od oca i majke. Jesi li ti, zaista, poslao Ebu Hurejrea sa svojim papučama da Džennetom obraduje svakoga ko iskreno svjedoči da nema boga osim Allaha?“ “Jesam“, odgovori Poslanik. Omer tada reče: “Nemoj to činiti, jer se bojim da će se ljudi na to osloniti i zapostaviti djela. Pusti ih neka se trude i rade.” Na to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Ostavi ih.”