Enciklopedija Poslanikovih hadisa

"Ko zaboravi da posti, pa pojede nešto ili se napije, neka nastavi svoj post, jer ga je Allah nahranio i napojio."

„Prokleti bili Jevreji i kršćani, uzeli su grobove svojih vjerovjesnika za mesdžide.“ Aiša, radijallahu anha, rekla je: „Da nije toga, njegov (Poslanikov) grob bi bio istaknut (ne bi bio skriven iza zidova), ali se bojao da će biti uzet kao mesdžid.“

"Allah Uzvišeni kaže: 'Svako djelo koje uradi sin Ademov pripada njemu, osim posta! Uistinu, post je Moj i Ja nagrađujem za njega.' Post je štit! Kada neko od vas bude postio, neka ne govori ružne riječi i neka ne diže glas, raspravljajući se. Ako ga neko bude vrijeđao ili se sukobio s njim, neka kaže: 'Ja postim!' Tako mi Onoga u Čijoj je ruci Muhammedova duša, zadah iz usta postača kod Allaha je ljepši od mirisa miska! Postač ima dvije radosti: kada se iftari i kada sretne svoga Gospodara, radovat će se svome postu."

„Neki slijepac je došao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu da nema vodiča koji će ga voditi u džamiju te je tražio da mu dadne olakšicu da klanja u kući pa mu je dozvolio. Međutim, čim se okrenuo Poslanik ga je pozvao i upitao: 'Da li ti čuješ ezan?' Nakon što mu je potvrdno odgovorio, Poslanik mu kaza: „Onda se odazovi.'"

da je jednog petka neki čovjek ušao u džamiju na vrata koja su bila okrenuta prema sudnici (Darul-kada), dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stajao i držao hutbu. Taj čovjek se okrenu Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i reče: "Allahov Poslaniče, imanje nam propade i putovati ne možemo, pa moli Allaha da nam dadne kišu!" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podiže ruke i izgovori: "Allahu, daj nam kišu! Allahu, daj nam kišu! Allahu, daj nam kišu!" "Allaha mi", kaže Enes, "na nebu nije bilo ni oblaka ni oblačka, a između nas i brda Sel'a nije bilo ni kuće ni dvorišta. Tada se iza Sel’a pojavio oblak poput štita. Kada se našao nasred neba, raširio se, pa stade padati kiša. Tako mi Allaha, šest dana nismo vidjeli sunca!" Sljedeće džume, dok je Allahov Poslanik stajao i držao hutbu, uđe neki čovjek na ista vrata, okrenu se Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i reče: "Allahov Poslaniče, stoka nam propada, a putevi se isprekidaše, pa moli Allaha da kišu od nas povuče!" "Allahov Poslanik tada podiže ruke", priča Enes, "i reče: ’Allahu moj, oko nas je spusti, a ne na nas! Allahu moj, na brežuljke, na visoravni, uvale dolina i na rasadnike!’" "I kiša se povuče. Tada smo izašli i šetali po suncu", Enes je zaključio. Šerik prenosi: "Upitao sam Enesa ibn Malika: ’Da li je to bio onaj isti čovjek?’ 'Ne znam' – odgovori Enes."

se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dizao ruke spram svojih ramena kada bi otpočinjao namaz i kada bi izgovarao tekbir za pregibanje na ruku', a također bi spram ramena dizao ruke kada bi digao svoju glavu s ruku'a i izgovarao bi "Semi'allahu li men hamideh, rabbena ve lekel-hamd", dok to nije činio prilikom obavljanja sedžde.

"Nije od nas onaj ko na nas podigne oružje."

"Nema namaza u prisustvu hrane, niti u slučaju kada čovjek ima nagon da obavi fiziološku potrebu."