Enciklopedija Poslanikovih hadisa

"Neće vjernik osjetiti umor, niti bol, niti brigu (za nešto što će biti), niti tugu (za nešto što je bilo), niti neprijatnost, niti će ga ophrvati žalost, niti će trn ubosti a da mu Allah ne obriše grijehe."

da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom jahao, a iza njega je bio Muaz, pa mu se obratio rekavši: „Muaze!", a on mu odgovori: „Odazivam ti se, Allahov Poslaniče, i pokoravam ti se." Zatim ga je ponovno zovnuo: „Muaze!" On mu opet odgovori: „Odazivam ti se, Allahov Poslaniče, i pokoravam ti se." Tako se ponovilo i treći put pa mu Poslanik reče: „Nema ni jednog roba koji iskreno iz srca svjedoči da nema istinskog Boga mimo Allaha i da je Muhammed Njegov poslanik, a da ga Uzvišeni neće zabraniti vatri." Muaz ga upita: „Allahov Poslaniče, hoću li to ljudima prenijeti kako bi se obradovali?" „Ne, onda će se osloniti na to.", odgovori mu Poslanik. Međutim, Muaz je pred kraj svoga života ipak to ljudima kazao iz bojazni da ne počini grijeh skrivanja znanja.

"Jahao sam sa Vjerovjesnikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, na magarcu, ра mi је rekao: 'О Mu'aze! Znaš li koje је Allahovo pravo prema ljudima i koje је pravo ljudi prema Allahu?' Rekao sam: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.' On је rekao: 'Zaista је Allahovo pravo prema ljudima da Ga ljudi obožavaju i da Mu ništa ne pridružuju, а pravo ljudi prema Allahu jeste da On ne kazni onoga ko Mu ništa ne pridružuje.' Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, da li da obradujem narod tom radosnom viješću?' Rekao је: 'Nemoj, jer ćе zanemariti rad i na to se osloniti."'